Роман је писан као песма. Има специфичан ритам и сарказам па о тешким и мистичним заблудама говори духовито и весело. И на крају ће све бити у реду.
Imao sam predrasude prema Kopiclu pošto mi se nije svideo prevod knjige Dilanovih pesama od pre par godina. Međutim, ovo lako, brzočitajuće štivo mi je dobro leglo. Svidelo mi se njegovo viđenje posthipijevskih ekološko-veganskih komuna koje su pre lečilišta seksualnih frustracija i pribežište ljudi koji su nesposobni da prihvate odgovornost, nego ono za šta se izdaju. Motivi glavnog junaka, neopterećenog tom ideologijom, svodili su se na to da nešto "kresne" ali se ipak na kraju ispostavilo da njegov moralni fundament daleko dublji od toga. Knjiga je prijatno iznenađenje za mene.