Magbet

Daf je naglasio reč „odlučim“. Mogao je, naravno, umesto toga reći i „izaberem“. Ali „izbor“ je nešto što svaki glupan može biti primoran da načini, „odluka“ je aktivna, zahteva razmišljanje i karakter, to je ono što se traži od pravog zapovednika.

Svet je lepši odavde“, nastavi Hekata. „Nije istinitiji, ali je lepši.

Kapitalizam se, dragi moj Bonuse, zasniva na tome što težnja pojedinca ka ličnom bogaćenju ujedno obogaćuje i stado. Čista mehanika, to se dešava i bez našeg razmišljanja. Stubovi društva smo ti i ja, a ne zabludeli idealisti poput Dankana.“

„Stvarno tako mislite?“

„Tako je mislio filozof Adam Hend.“

„Da proizvodnja i distribucija opojnih sredstava služe društvu?“

„Da svako ko podmiri neku potražnju doprinosi izgradnji društva.

Jedan grad, pa i jedna zemlja, temelji se na predstavama. Na predstavi da se novčanice mogu razmeniti za zlato, da vođe misle na tebe i mene, a ne na svoj interes, da se zločini kažnjavaju.

Iako su juče bili pošteni i čestiti, ljudi su poput mokre gline – oblikuje ih prilika, motiv i ono što čuju – pa bi danas mogli učiniti ono što im je do juče bilo nezamislivo. Da, samo je jedno uvek izvesno, na samo to jedno uvek možeš računati: srce je pohlepno. Ledi je to znala, i sama je imala takvo srce

Magbet je zurio u crveno svetlo na semaforu dok su brisači šibali po šoferšajbni Bankovog volva pv544, automobila koji je bio dosta nalik na svog vlasnika: stariji od većine u svom okruženju, ali funkcionalan

„Lenokse, uvek postoje dva načina da se pristupi nekom problemu. Jedan je da se on reši, a drugi je da se ignoriše. Kenet je naučio građane ovom drugom pristupu – da budu apatični pred korupcijom, da prebacuju odgovornost za zajednicu na druge. Samo ih pogledajte kako beže, kao bubašvabe kad se upali svetlo.“

Ako hoćeš da dobiješ ono što želiš, ne smeš da čekaš da ti neko to pruži. Moraš biti oštar, pa i bezobziran, bolji su čisti rezovi

„To da li je pristojan nema nikakve veze ako je ugledan, dušo – samo ovo drugo se računa. Moć ti daje slobodu da radiš šta hoćeš a da te svet i dalje poštuje.

Sutra, i sutra, i sutra mili ti korakom sitnim iz dana u dan, put prašljivoj smrti. Ugasi se, ugasi, kratka svećo! Život je sen što hoda, rđav glumac, to je priča lude, puna buke, besa, i ne znači ništa