bookmate game
sr
Libros
Vladimir Tabašević

Zabluda svetog Sebastijana

Dobitnik Ninove nagrade.

Deca koja plaču sama nose u sebi nadu težu od kita.
Pre nego što je postao svetac, Sveti Sebastijan je bio vođa pretorijanske garde koja je progonila hrišćane. Kao vojnik, kad je mogao, on ih je spasavao od sigurne smrti. Ali kad to nije mogao, hrabrio ih je da stradaju za hrišćanstvo, skrivajući u svom srcu nadu da će vera opstati i jačati upravo kroz žrtvu na koju ih je tajno podstrekivao.

Uzimajući kao podtekst priču o Svetom Sebastijanu, Vladimir Tabašević u svom novom romanu problematizuje fenomen žrtve i zablude o njoj. Zablude o nama koji „činimo dobro“, zablude o našim pravedničkim nastojanjima, zablude u kojima često držimo druge kako bi naše „spasiteljske misije“ imale „publiku“. Poigravajući se sa likovima koji se samodoživljavaju kao pravednici i kao žrtve, autor ispisuje priču o ratu devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije, ali i priču o savremenim zabludama u kojima se sećanja neprestano preobražavaju.

Pisan neobuzdanim i razigranim jezikom, roman Zabluda Svetog Sebastijana navešće vas da se zamislite pre nego što za sebe kažete da ste „dobri“ i da ste „hteli sve najbolje“.
186 páginas impresas
¿Ya lo leíste? ¿Qué te pareció?
👍👎

Opiniones

  • Barkomcompartió su opiniónhace 5 años
    👎Olvídalo

    Zabluda je da je knjiga vredna citanja.Nabacane recenice ,besmislene.

  • Јелена Спарићcompartió su opiniónhace 2 años
    🔮Profundo

    Транзициона књига у којој нема ритма поезије и у којој нема логичности прозе.

  • Danijela Loparcompartió su opiniónhace 5 años
    💡He aprendido mucho
    🎯Justo en el blanco

    Volim ovakve knjige koje znam da ću opet pročitati. Ovu sigurno i više puta.

Citas

  • Јелена Спарићcompartió una citahace 2 años
    Niko od ovih ljudi ne shvata da nije dovoljno – iako je neophodno – pročitati sve živo na ovom svetu, već i da je to u koje svrhe čitamo i služimo se time od presudne važnosti.
  • Obren Gojkovićcompartió una citahace 3 días
    U tu utvaru baca se Karlo, evo gledam ga sada, mama, kroz prozor ovog zdanja, kako pada divno, kako širi ruke u zagrljaj toj reci. Jež je, iako teče. Mlaz tuša, neke bodlje. Oko nas i mi u njemu, Mostar i kiša na putu
  • Obren Gojkovićcompartió una citahace 3 días
    Mama, poludeo sam ti, napokon, ne vidim ni sunca ni meseca, uporno nešto premošćujem, rečenicama, neku užasno plitku reku koja kao da je odrečna, takvu neku reku, koju mogu da pregazim, ja uporno premošćujem, izričem neki tobože divan most koji potpuno natkriljuje utvaru od Neretve. Obaška što je ona suva, drvo obično, još bez daška vetra.

En las estanterías

fb2epub
Arrastra y suelta tus archivos (no más de 5 por vez)