Dukat za Lađara

Postoje oni koji istrajavaju u svojoj nesreći i oni koji moraju da je podele sa drugima.

Prošlost je nesigurna i nju ne uobličavaju vreme i događaji, već ljudsko pamćenje.

groblje.

Rasuti po njemu – neki pod šatorima, neki oslonjeni na drveće, neki budni i pijani, dok se svađaju

pređašnji životni put završio a odmah počeo novi. Sa te staze nije bilo povratka

„Da…“, promuca dečak zbunjeno. „Imao je crvenu dolamu, dugo bojno koplje i jahao je divnog belog konja.“

Da…“, promuca dečak zbunjeno. „Imao je crvenu dolamu, dugo bojno koplje i jahao je divnog belog konja

u tvojoj sobi…
I kao da čujem strašnu tišinu
koja je svedok samoće moje
i zna svaku priču
o slomljenom srcu
u nekoj od njih se nalazim i ja…
I vidim kako sveća gori
sve je ko nekad u tvojoj sobi…
A vazduh miriše na tebe svaki dan
i svet se skupio u kap
na mome obrazu
i sve je duži trag…
Velike vode
iz mojih očiju…
I topim se
kao ta sveća gorim
jer dobro te znam
i još uvek te volim…
Sve što meni je
sveto tebi je…
I sva naša radost
sva tuga i mladost
je prevelik teg…
Sve što meni je
sveto tebi je…
I budan sanjaću te…

Muzika: Dejan Najdanović

strašnu tišinu
koja je svedok sa

Ponekad brišem sa prozora
kapljice koje padaju
na bleda okna, što mokra su
od kiše koja udara o njih…
I svojim dahom,
po hladnom staklu
maglu pravim tad
po njemu pišem ime
koje ne izgovaram i pitam se…
Da li još plamen sveće gori
i svetli ko nekad

„Tebi ništa nije dato. Ti si rukopoloženjem postao samo posrednik, ne i jedini tumač Njegove volje i namera.“

„To je bogohuljenje.“

„Zašto? Govorim o tebi, a ne o Gospodu. A na tebi nije da određuješ na kome je mestu sada Toplica. Na tebi je da držiš službu, krštavaš, venčavaš, pričešćuješ… Za sve ostalo će se pobrinuti Hristos.