Edgar Alan Po je svojim raznolikim poetskim darovima takoreći bio i ostao za američku književnost ono što za renesansno i kasnije umetničko stvaralaštvo znači višestrani genije Leonarda da Vinčija. U širokom rasponu njegova književna umetnost ostavila je ne samo nezaobilazni trag nego je duboko obeležila horizonte pisanja kojima se okretala svojom bogatom invencijom i fantazijom. U jednom pismu zabeležio je: „Pišući svoje priče jednu po jednu, u dugim razmacima, stalno sam imao na umu celinu knjige, to jest svaka od njih bila je napisana uzimajući u obzir efekat koji će imati kao deo celine. Sa tom namerom, među glavnim namerama mi je bila najveća raznolikost tema, misli i, naročito, tona kojim su ispričane. Kada bi sve moje priče bile objedinjene u jednoj velikoj knjizi i kada bih ih čitao kao da je reč o tuđem delu, najviše bi mi privukla pažnju njihova velika raznolikost i raznovrsnost.“
