Istorija starog sveta – I tom: Prve civilizacije

Stepenasta piramida, prva među egipatskim, jeste pokušaj da se smrt definiše kao odsustvo tela i prisustvo duha. Ona označava novo razdoblje u istoriji egipatske države, ujedinjene i mirnodopske, s uređenom državnom upravom.

Mustre osam trigrama nastale su po ugledu na šare na kornjačevini. Prvi kineski vladar svoj narod nije spasao od potopa, nije primio vlast s nebesa, niti ujedinio dve države. Za Kineze je njegovo veliko postignuće daleko značajnije. On je pronašao vezu između sveta i sebe, između znakova prirode i težnje ljudskog uma da sve oko sebe dovede u red.

Lako je povezati lirsko s „početkom civilizacije“ budući da je ona upravo to što nas deli od haosa. Civilizovani gradovi opasani su bedemima koji dele uređene ulice unutar naselja od nepregledne divljine koja ih okružuje. Civilizacija je, kako to tumači arheolog Stjuart Pigot u svom uvodnom tekstu u klasičnu studiju Maksa Malovana o drevnom Sumeru, hrabar raskid s postojećim stanjem: „Povremeno su se“, zabeležio je Pigot, „pojavljivali narodi kojima su pronalasci i promene, a ne privrženost tradiciji, pružali zadovoljstvo i predstavljali olakšanje. Ova napredna društva jesu ona koja se mogu označiti utemeljivačima civilizacije.“

Haanan je drevni naziv za oblast koja je tokom prvog hiljadugodišta pre naše ere bila poznata pod imenom Izrael, kasnije Rimljanima kao Palestina, a još kasnije krstašima kao Levant

nema nikakve sumnje da su Egipćani videli te hramove koji su parali sumersko nebo

Pisana istorija nastala je oko 3.000 godina p. n. e

To nas dovodi do Manu Vajivasvate, prvog indijskog vladara

Atab, deseti car Kiša posle potopa, bio je prvi vladar koga je nasledio sin, a potom i unuk. Ova trogeneracijska dinastija je prvi primer nasleđivanja po osnovu krvnog srodstva ikad zabeležen u istoriji

Stvaranje carstva
Oko 3200. godine p. n. e., u dolini reke Nil, faraon Skorpion ujedinio je Donji i Gornji Egipat, dok je vladar iz prve dinastije, Narmer, to ujedinjenje učinio trajnim

Pokazalo se, međutim, da je civilizacija bila posledica elementarnije potrebe: obezbeđivanje situacije u kojoj niko za sebe neće prigrabiti velike količine hrane i vode. Civilizacija je nastala u Plodnom polumesecu ne zato što je to bilo edensko mesto bogato prirodnim resursima, već upravo stoga što je ta oblast bila toliko složena za naseljavanje da su ljudska staništa bilo koje veličine imala potrebu za dobrom upravom da bi mogla da opstanu. Zemljoradnici su morali da sarađuju kako bi izgradili kanale i cisterne koje su im bile potrebne da bi savladali posledice poplava. Bilo je neophodno da neko pojača tu saradnju i nadgleda pravičnu podelu ograničenih količina vode. Taj neko je morao da se pobrine i da zemljoradnici, koji su uzgajali više useva nego što je to bilo potrebno njihovim domaćinstvima, prodaju viškove proizvoda onima koji se nisu bavili obrađivanjem zemlje (korpari, kožari i stolari).