Dokle god rastu limunovi

Uistinu je postojalo dete koje je umirući reklo: „Ispričaću Bogu sve.“ Te priče su se zaista dešavale, i dešavaju se nove slične njima upravo dok vi čitate ove reči.

zaboravi da se pomoliš. Molitve se uslišuju kad pada kiša“,

Njen trudnički stomak mi dođe kao jastuče uz glavu i osećam kako se beba rita. Od strahota ovog sveta dele je samo tkanina, slojevi tkiva i amnionska tečnost.

vremenom se sećanja izobličuju, te znam da ću zaboraviti kakve su mu tačno bile crte lica

Dabogda sahranila pre ti mene nego ja tebe.

Te’eberini, biće sve dobro. Inšalah“

„Te’eberini, biće sve dobro. Inšalah“

Život nije puki opstanak, Selima“,

Vreme je najbolji lek koji naše krvave rane pretvara u ožiljke, te će nam tela možda zaboraviti traumu, oči možda naučiti da vide boje onako kako ih treba videti, ali taj lek nema dejstva na naše duše.

Nema. Vreme ne oprašta naše grehove, niti vraća mrtve u život.

Kajanje preživeloga jeste naša druga koža i ukleti smo da je doveka nosimo na sebi.