Sveska sa receptima

Polako sam se popeo u bolnicu. Večeras maglu možeš nožem seći. Seo sam na klupu u parku da zapalim cigaretu. Opet sam se prisećao oktobarskog sunca na pozlaćenom lišću kad sam te šetao u kolicima. Grdio si me jer sam palio cigaretu: „Prestani s tim, vidiš gde me je to dovelo.“ Pitao sam te zašto se celog života nisi odvajao od žitana bez filtera, od prve kafe u kuhinji do deset uveče kada si polirao radni sto. Prošaptao si: „To me je održavalo u životu.“ Znao sam da ne treba dalje da te ispitujem.

znam da li si postao neko drugi ili sam te najzad upoznao.

Polako mešaš kafu dugačkom kašikom koju spuštaš u lonac. Volim taj nehajni i usredsređeni pokret. Sipaš malo kafe dok se aparat ne napuni i nasloniš se pored mene. Gurneš nos u šolju, duvajući i srčući istovremeno. Naslepo tapkajući, tražiš paklu žitana. Vadiš jednu cigaretu i stavljaš je na radni sto. Pališ zipo kotrljajući ga niz butinu i uvlačiš dug dim koji odlazi do samih pluća. Ko zna zašto, samo zbog dodira tvoje mekane kože zavoleo sam miris duvana.

Volimo kako umemo. Biti roditelj, to je najteži posao

Vi ste poput starog bračnog para koji se prepire zbog programa na TV-u, ali se zabrine čim se neko zadrži na pišanju.

Ona živi u vili u bogatom stambenom naselju.

Volimo kako umemo. Biti roditelj, to je najteži posao.

Ta naborana starica je preživela dva rata, vukla đavola za rep da bi odgajila svoje dečake i obraća mi se sa „vi“, od čega mi je muka.

Volimo kako umemo. Biti roditelj, to je najteži posao

Mi ne podgrevamo teme koje nas ljute, sahranjujemo ih.