Meridijanski softkor
Šta je svet, ta ravna ploča po kojoj se nesigurno krećemo dok ne dorastemo dovoljno da sednemo u avion? Ili, šta je svet, ta nerazumljivo lebdeća kugla iznad čije nevidljivo zakrivljene zemljano-vodene površine letimo u avionu, nadajući se da će nas taj izum još jednom rutinski spustiti na zemlju? To jest na ravnu, uredno popločanu površinu piste? Kad čovek ne razmisli ozbiljno, tu se naizgled sve vrti oko nekakve ploče, ponajviše ploče s nečujnom melodijom naše čežnje ili potrebe da ne budemo tu gde jesmo…
U ovom urnebesnom „kongresnom“ putovanju na Daleki istok, u Zemlju izlazećeg sunca, glavni junak proći će kroz vatru, vodu, zemlju i vazduh da bi se odao izazovima konferisanja, novih susreta, izleta, koktela, nenadanih žurki i drugih iznenađujućih priključenija koja prate ovakve međunarodne susrete na svim meridijanima.
I u novom romanu Vladimir Kopicl na duhovit način, u brojnim asocijativnim nizovima, poigrava se i žargonom savremene tehnološke ere i nastojanjem današnjeg sveta da, u senci velike politike, ispituje koncepte zbližavanja i upoznavanja sa različitim kulturama, navikama i običajima. U tome mu je od pomoći ne samo sopstveno iskustvo nego i mudrost i veština da šaljivo i nepogrešivo sažme i razobliči sve mene i smešne vidove današnjeg globalnog sela…
👍Me gustó
