Dejan Tiago-Stanković

aj što nema ko da ga dočekuje i prati, taj više i nema zašto da dolazi ovamo.

Izvini, lagala sam te… Nije mi stan u haosu. Duša mi je u haosu… Skroz… Sva sam u haosu… Kuća mi je čak skroz okej. Veći je blam kad si neuredan nego kad si nesrećan, zar ne?

Svaki put kad zađem na prozor, Lisabon me iznenadi svojom lepotom i svetlošću. Otuda se vidi daleko, vidi se voda kao u Istanbulu, i crveni viseći most kao u San Francisku i Isus raširenih ruku kao u Riju. U Lisabonu, to svakome zapadne za oko, nebo je drugačije boje nego nad drugim mestima, ovde je za dva tona modrije od nijanse koju zovemo azurnom ili nebeskoplavom.

Napolju me je dočekalo praskozorje, kratko doba između noći i dana koje vrlo slabo poznajem. Ulica je bila pusta, kao u gluvo doba, ulična rasveta se već pogasila, ali se nije dovoljno razdanilo da bi se jasno videlo koliko je jarka žuta boja tramvaja u prolazu. U susedstvu je tek poneki prozor osvetljen, ranoranioci su se probudili, već se tuširaju, uskoro će početi da izlaze na posao, radni je dan.

Inače, moja psihijatrica, bila je već i direktorka ludnice, rekla mi je da je određena doza narcisizma neophodna da bi se preživelo, a još veća da bi se bilo umetnikom.

Kismet je na arapskom usud, sudbina, udes, kob, dakle, ono što je svakom čoveku pisano, unapred predodređeno i neizbežno i s čim se unapred treba pomiriti.

Kad zaploviš ka Itaci

poželi da ti putovanje bude dugo,

puno peripetija, puno saznanja.

Lestrigonaca ni Kiklopa,

ni razbesnelog Posejdona se ne boj!

Njih na putu nećeš susresti

dokle god ti je misao uzvišena,

dokle god su ti osećaji u duši i telu plemeniti.

Na Lestrigonce i Kiklope,

na razbesnelog Posejdona nećeš naići

ako ih ne nosiš u svojoj duši

ako ti ih ona ne stavi na put.

Poželi da tvoj put bude dug.

Neka bude mnogo letnjih svitanja

kad ćeš radosno i zadovoljno

ulaziti u luke koje dotad nisi video:

zastani na feničkim bazarima

da nabaviš finu robu,

sedef, koral, jantar i abonos,

i opojne mirise svake vrste;

koliko god poželiš opojnih mirisa.

Obiđi razne egipatske gradove,

da učiš i naučiš od mudraca,

ali uvek na umu imaj Itaku

Sudbina ti je da stigneš na nju.

Dok putuješ ne žuri.

Najbolje da putovanje traje godinama:

i da uz ostrvo pristaneš kao starac,

bogat onim što si uz put stekao.

I ne očekuj da ti Itaka da bogatstvo.

Itaka ti je pružila divno putovanje.

Da nije nje ti ne bi ni kretao na put.

I više ništa nema da ti ponudi.

A ako je zatekneš siromašnu,

nije te ona prevarila.

Tako mudrom kakav si postao,

s tolikim iskustvima,

već ti je jasno šta Itake znače.