Tija Vilijams

„Bila sam dete!“

„Da, zadrto, uobraženo dete s vulkanskim osećanjima.

Evin pravi dar bio je njena sposobnost da odgurne od sebe uvrnute gluposti i gura dalje kroz život.

setim se da nisam usamljena. Sama sam. Kad sam komirana od pisanja i majčinskih dužnosti, kada me boli previše da bih kuvala, govorila ili se osmehivala, sklupčam se s tim ’sama’ kao s nekim predmetom što mi pruža utehu. ’Sama’ ne mari što zimi ne brijem noge. ’Samu’ nikada ne razočaram.“ Eva uzdahnu. „To je najbolja veza u kojoj sam ikada bila.“