Njegov deda uopšte nije sanjao o parama. Nije čak ni znao šta su pare sve dok nije navršio petnaestu. Ali u određenim trenucima drveće je bilo potrebno, a na svu sramotu, mislio je Haime, njegova deca odrastaju razmišljajući o drveću kao gorivu za potpalu, dok će njegovi unuci o drveću misliti kao o delu istorije.