Mia Šeridan

Pogledala sam naslov knjige koju sam podigla. „Hari Poter... hm. Ova je dobra. Znaš li zašto mi se sviđa?“

Pogledao me je pravo u oči i odrečno je odmahnuo glavom.

„Zato što govori o dečaku u kog niko nije verovao – klincu sa smešnim naočarima koji je živeo pod stepenicama kod tetke i teče. Ali znaš šta? Na kraju je uradio neke fenomenalne stvari uprkos svemu što je bilo protiv njega. Nema ništa bolje nego kad pobeđuje onaj od koga to niko nije očekivao, zar ne?“

. Ponekad je tišina puna razumevanja bolja nego gomila besmislenih reči.

Uprkos tome što je bio ljut, što mi se nimalo nije sviđalo, osetila sam gubitak njegove toplote, kao da me je neko polio kofom hladne vode.