Heder Veb

Odjednom mu bi neprijatno, pa je pogledao u njenog muža s druge strane stola.

Kritičari uvek imaju štošta da kažu, a nemaju ni umeća ni volje da sami nešto stvore.

Na usnama mu zatitra osmeh. „Vi ste fascinantna žena puna duha.“

„Šta je život bez duha?

Ogist jeste voleo da udovolji ženama, ali ova je bila nekako drugačija, važnija. Od njene radosti krv mu brže zastruja žilama.

Upamtite da oni koji iznose sud ne razumeju inspiraciju koja stoji iza naših dela niti pažnju s kojom smo ih uobličili.“

Čvrsto ju je pribio uz sebe. „Celo te veče pijem očima.“ Nežno ju je poljubio, pa krenuo usnama niz vrat. Grčevito je disala dok joj je snažnim rukama prelazio preko oblina.

„Sve one. One željne učenice bez talenta. Žene koje te gledaju kao da s tobom dele neku tajnu. Ne mogu to da podnesem.“

Obuhvatio joj je lice. „Ti ne shvataš koliko te volim. Ne mogu ni da jedem niti da spavam ako te ne vidim.“ Gladio joj je punu donju usnu. „Zarobila si mi srce. Nema drugih žena sem tebe.“

Nije li očigledno da sam tvoj?“, upitao ju je.

Tvrdio je da je njen, a još je spavao u kući druge žene.

Mačke su bile jedine koje su je razumele, koje su ostale uz nju kroz sve šta je prošla. Mačka je stala da prede onako utešno i da joj liže ruku.