Živojin Simić

Malo je onih koje zaista volim, a još manje onih o kojima imam dobro mišljenje. Što više vidim sveta, to sam nezadovoljnija njime; i svaki dan potvrđuje moju uverenost u nepostojanost ljudskih karaktera i da veru u nečiju vrlinu ili pamet ne treba zasnivati na njegovom izgledu.

On će i voleti i mrzeti prikriveno, a smatrati da je drskost ako ga neko voli ili mrzi otvoreno.

Dok sam uživao mesec dana na morskoj obali, našao sam se u društvu jednog čarobnog bića – prave boginje u mojim očima sve dok nije počela da obraća pažnju na mene. Nikad joj nisam „izjavio ljubav“ rečima, ali, ako pogledi govore, i najobičniji idiot je mogao pogoditi da sam bio zaljubljen do ušiju. Najzad me je shvatila i uzvratila mi pogled – najljupkiji koji se može zamisliti. A šta sam ja učinio? Priznajem sa stidom – ledeno sam se povukao u sebe kao puž