Војвода Живојин Мишић је, на крају блиставе војничке каријере, почео да пише своје успомене у Паризу, на болесничкој постељи. Описујући свој живот од раног детињства у родном селу Струганику, преко школовања и постепеног напредовања у војној каријери, све до учествовања у Првом и Другом балканском рату, Живојин Мишић оставио је једно од најзначајнијих сведочанстава о овом времену у војно-политичком, али и етнографском смислу. Дело има високу књижевну вредност, која се пре свега огледа у једноставном, присном стилу писања, анегдотском карактеру и ведром тону чак и када описује највећа војна или лична искушења.
